Levijatan (6 page)

Read Levijatan Online

Authors: Boris Akunin

BOOK: Levijatan
4.35Mb size Format: txt, pdf, ePub

S obzirom da se zajedljiva Klarisa, vlasnica raskošne lepeze od nojevog perja, napravila da se to na nju ne odnosi, lepezom je morao da je hladi Japanac. Gintaro Aono je seo pokraj Renate i počeo da ispred nosa paćenice tako usrdno razmahuje svojom lepezom upadljivih boja i s leptirićima da se nakon jednog minuta Renati zamutilo pred očima od tog kaleidoskopa. Japanac dobi ukor za suvipšu usrdnost.

Rentijer s uživanjem povuče dim, pusti oblačić i započe priču:

- Verovali ili ne, ovo je istinita priča. Služio je u Luksemburškom parku jedan baštovan, tatica Pikar. Četrdeset godina je zalivao i orezivao cveće, do penzije su mu ostale svega tri godine. Jednog jutra izađe tatica Pikar s kantom za polivanje i ugleda kako se u cvećnjaku s lalama opružio neki elegantan gospodin u fraku. Razbaškario se na ranom suncu, uživa. Očigledno, noćni bekrija - terevenčio do zore, nije stigao do kuće, zanemoćao. - Goš začkilji i pređe preko prisutnih lukavim pogledom. - Pikar se, naravno, razljutio: lale izgažene, pa veli: „Ustajte, mesje, kod nas u parku nije dozvoljeno ležanje po cvećnjacima! Plaća se kazna, deset franaka.“ Bekrija malo podiže jedan kapak, izvuče zlatnik. „Evo ti, - kaže - starče, i ostavi me na miru. Odavno se nisam ovako carski odmarao.“ Baštovan uze novac, ali se ne maknu s mesta. „Kaznu ste platili, ali nemam prava da vas ostavim tu. Izvolite ustati.“ Tu gospodin u fraku po drugi put otvori oko, ali nije žurio da ustane. „Koliko da ti platim da mi ne zaklanjaš sunce? Platiću koliko god kažeš ako prestaneš da mi dosađuješ i ostaviš me da odremam jedan sat.“ Tatica Pikar se počeša po potiljku, nešto izračuna u glavi, mrdajući usnama. „Pa dobro, - kaže - ako vi, gospodine, želite da dobijete sat ležanja u cvećnjaku Luksemburškog parka, to će vas koštati osamdeset četiri hiljade franaka i nijedan su manje.“ - Sedobradi Francuz se veselo osmehnu, zaklima glavom kao da se oduševljava baštovanovom drskošću. - I ni jedan, kaže, manje, upravo tako. A treba reći da taj pripiti gospodin nije bio bilo ko, nego bankar Lafit glavom i bradom, najbogatiji čovek u celom Parizu. Lafit nije bio navikao da baca reči u vetar, a rekao je „koliko god kažeš“; nema se kud. Stid ga je da podvije rep i da povuče svoju bankarsku reč. Ali i pare su takve da mu se ne daju na lepe oči prvom drzniku koji naiđe. Šta mu je činiti? - Goš slegnu ramenima oslikavajući krajnji stepen nedoumice. - Lafit na to reče: „Stari pokvarenjače, dobićeš ti svoje osamdeset četiri hiljade, ali uz jedan uslov: dokaži mi da jedan sat baškarenja u ovom tvom šugavom cvećnjaku zaista vredi toliko novca. Ako ne uspeš da mi dokažeš, odmah ću se dići, odalamiću te štapom po leđima, i to sitno izgredništvo će me koštati četrdeset franaka administrativne kazne.“ - Ćaknuti Milford-Stouks se glasno nasmeja i odobravajuće klimnu riđom grivom, a Goš podiže prst, požuteo od duvana: Pričekajte, veli, s radovanjem, još nije kraj. - I šta mislite, dame i gospodo? Tatica Pikar, ni najmanje se ne pomevši, poče da svodi bilans. „Kroz pola sata, tačno u osam, doći će gospodin direktor parka, videće vas na cvećnjaku i počeće da se dere da vas sklonim odavde. Ja to neću moći da uradim zato što ćete vi platiti ne za pola sata, nego za čitav čas. Počeću da se prepirem sa gospodinom direktorom i on će me oterati iz službe bez penzije i otpremnine. A ostalo mi je tri godine do penzije. Pripada mi penzija u visini od hiljadu i dvesta franaka godišnje. Planiram da poživim u miru jedno dvadesetak godina, to je ukupno već dvadeset i četiri hiljade. Sada stan. Iz državnog stana će isterati i mene i moju staricu. Postavlja se pitanje: Gde ćemo živeti? Mora se kupiti kuća. A skromna kućica sa baštom negde na Loari staje najmanje dvadeset hiljada. Sada, gospodine, pomislite i na moju reputaciju. Četrdeset godina sam verno i pošteno grbačio u ovom parku i svako će reći da je tatica Pikar pošten čovek. I odjednom, stid i sram na moju sedu glavu. Pa, to je potkupljivanje, mito! Mislim da po hiljadu franaka za svaku godinu čestite službe neće biti mnogo u smislu moralne kompenzacije. A to je upravo osamdeset i četiri hiljade.“ Nasmejao se Lafit, udobnije se namestio na cvećnjaku i ponovo zatvorio oči. „Dođi kroz sat vremena - reče. - Dobićeš, stari majmune, svoju platu.“ E, to je ta divna pričica, dame i gospodo.

-Znači, godina čestitosti - hiljadu franaka? - podsmehnu se ruski diplomata. - Nije skupo. Očigledno sa popustom za kupovinu na v-veliko.

Prisutni stadoše živo da raspravljaju o priči, izražavajući potpuno suprotna stanovišta, a Renata Kleber uperi zainteresovan pogled u mesje Goša koji je sa zadovoljstvom na licu otvorio svoju crnu fasciklu i, pijuckajući već prilično hladnu čokoladu, zašuštao papirima. Zanimljiv egzemplar ovaj dedica, nema šta. I kakve su mu to tajne tamo? Zašto ih zaklanja laktom?

Renati ovo pitanje nije davalo mira. Nekoliko puta je, s pravom buduće majke, čak pokušala da zaviri preko Gošovog ramena, dok je ovaj bajao svojom dragocenom fasciklom, ali pakosni brkajlija je prilično neuljudno zatvarao dosije dami pred nosem, pa joj je još i prstom pretio - no, no.

Ipak, danas se desilo nešto naročito. Kada je mesje Goš, kao i obično, prvi ustao od stola, iz njegove tajanstvene fascikle nečujno je iskliznuo jedan list i tiho pao na pod. Rentijer to nije primetio, udubljen u neke svoje ne baš vesele misli, i izašao je iz salona. Samo što su se vrata za njim zatvorila, Renata je sa stolice hitro podigla svoje tek malo u struku zaobljeno telo. Ali nije samo ona imala dobar dar opažanja. Lepo vaspitana mis Stamp, ko bi rekao da je tako žustra, prva je pritrčala hartiji.

- Ah, gospodin Goš je, izgleda, nešto ispustio! - uzviknu ona, živahno podigavši papir i gutajući ga prodornim okicama. - Sad ću da ga stignem, da mu to dam.

Ali madam Kleber je već kao kleštima zgrabila jedan kraj papira i nije nameravala da ga pusti.

- Šta je to? - upita ona. - Isečak iz novina? Kako je to zanimljivo!

Sledećeg časa oko dama su se skupili svi prisutni, samo je tupavi Japanac svojom lepezom terao vazduh, a misis Trufo prekorno i s krajnjim negodovanjem gledala na ovakav upad u
privacy.

Isečak je izgledao ovako:.

 

 

 

-O čemu oni to? - Renata smeteno namršti čelo. - Nekakvo ubistvo, nekakva kolera.

-Kolera s tim očigledno nema nikakve veze - reče profesor Svitčajld. - Jednostavno je tako izrezana stranica. Reč je, naravno, o ubistvu u Ri de Grenel. Nemoguće da niste čuli? Sve novine su pisale o toj senzaciji.

- Ja ne čitam novine - dostojanstveno odgovori madam Kleber. - U mom stanju to je suvišno nerviranje. U svakom slučaju, nemam razloga da slušam kojekakve gadosti.

-Komesar Goš? - prvi oficir Renije začkilji, još jednom preletevši pogledom članak. - Ma nije valjda da je to naš mesje Goš?

Mis Stamp uzdahnu:

- Ne može biti!

Tu već priđe i doktorova žena. Bila je ovo prava senzacija, i svi su zagrajali upadajući jedno drugom u reč:

- Policija, ovde je umešana francuska policija! - uzbuđeno je uzviknuo ser Redžinald.

Renije promrmlja:

- Zato mene kapetan stalno pita za salon
Vindzor...

Mister Trufo je po običaju prevodio svojoj supruzi, a Rus je prigrabio isečak i pažljivo ga izučavao.

- Ono o indijskim fanaticima je notorna glupost - izjavio je Svitčajld. - To sam tvrdio od samog početka. Prvo, ne postoje nikakve krvožedne sekte sledbenika Šive. A drugo, kao što je poznato, statueta je srećno pronađena. Zar bi je religiozni fanatik bacio u Senu?

- Da, to sa zlatnim Šivom je zaista zagonetka - klimnula je glavom mis Stamp. - Pisali su da je to biser kolekcije lorda Litlbija. Je li tako, gospodine profesore?

Indolog popustljivo slegnu ramenima:

-Kako da vam kažem, gospođo. Kolekcija lorda Litlbija se pojavila nedavno, pre dvadesetak godina. Za toliko godina teško je sakupiti nešto značajno. Kažu da se pokojnik solidno okoristio za vreme gušenja Sipajskog ustanka 1857. godine. Čuvenog Šivu, na primer, „poklonio je“ lordu neki maharadža kome je zbog šurovanja sa ustanicima pretio preki vojni sud. Ta, Litlbi je mnogo godina služio u indijskom vojnom tužilaštvu. Neosporno je da njegova zbirka sadrži priličan broj vrednih stvari, ali izbor je dosta haotičan.

- Pa, kažite mi konačno zašto je ubijen taj vaš lord? - upita Renata. - Evo i mesje Aono takođe nije upućen, zar ne? - ona se, tražeći podršku, okrenu Japancu koji je stajao malo postrance od svih.

Japanac se osmehnu samo usnama i nakloni se, a Rus se načini kao da aplaudira:

-Bravo, madam Kleber. Vi ste savršeno tačno izdvojili n-najvažnije pitanje. Pratio sam ovaj događaj u novinama. I po m-mom mišljenju, uzrok zločina je ovde v-važniji od svega. Ključ odgonetke je u njemu. Upravo „zašto“! S kojim ciljem je ubijeno desetoro ljudi?

- Ah, baš to je jednostavno! - slegnula je ramenima mis Stamp. - Zamisao je bila da se iz kolekcije ukrade sve najvrednije, ali zločinac je izgubio hladnokrvnost kad je neočekivano naleteo na domaćina. Pošao je od pretpostavke da lord nije kod kuće. Jedna stvar je, pretpostavljam, ubadati nekog špricem, a sasvim druga razbiti čoveku glavu. Uostalom, ne znam, nisam probala. - Ona se strese. - Zlotvoru živci nisu izdržali i nije stvar doveo do kraja. A što se tiče bačenog Šive... - mis Stamp se zamisli. - Možda je upravo Šiva onaj teški predmet kojim su razmrskali lobanju sirotom Litlbiju. Sasvim je moguće da zločincu nisu strana obična ljudska osećanja, i da mu je bilo odvratno ili čak strašno da u ruci drži okrvavljeno oruđe ubistva. Došao je do obale i bacio ga u Senu.

- Što se tiče oruđa ubistva, ovo je vrlo verovatno - složio se diplomata. - Ja s-sam istog mišljenja.

Usedelica se zacrvene od zadovoljstva i očigledno se zbuni primetivši podsmešljiv Renatin pogled.

- You are saying outrageous things - ukorila je Klarisu Stamp doktorova žena, saslušavši prevod rečenog. - Shouldn’t we find a more suitable subject for table talk?
{3}

Ali usrdna molba bezlične osobe ostade neuslišena.

- Ja mislim da je ovde najzagonetnija smrt slugu! - uključio se u kriminalističku diskusiju i dugajlija indolog. - Kako su to oni dozvolili da ih bodu svakakvim grozotama? Da je u njih bila uperena cev pištolja, to bi bila sasvim druga stvar! Pa, među njima su bila i dva čuvara, i svaki je imao kuburu za pojasom. E, tu je zagonetka!

- Ja imam svoju hipotezu - nadmeno reče Renije. - I spreman sam da je branim gde god je potrebno. Zločin u Ri de Grenel izvršio je čovek s izvanrednim mesmeričkim sposobnostima. Sluge su se nalazile u stanju mesmeričkog transa, to je jedino moguće objašnjenje! „Životinjski magnetizam“ je strahovita snaga. Vešt manipulator može da uradi s vama sve što mu padne na pamet. Da, da, madam - obrati se prvi oficir misis Trufo, čije se lice nepoverljivo zgrčilo. - Apsolutno sve.

- Not if he is dealing with a ladu”
{4}
- strogo odgovori ona.

Umoran od uloge prevodioca mister Trufo obrisa maramicom oznojeno čelo i baci se u odbranu naučnog pogleda na svet.

- Dozvoliću sebi da se ne složim s vama - zabrza on na francuskom, s dosta jakim stranim akcentom. - Učenje gospodina Mesmera odavno je proglašeno naučno neprihvatljivim. Snaga mesmerizma, ili kako se on sada naziva, hipnotizma, jako je preuveličana. Uvaženi mister Džejms Brejd ubedljivo je dokazao da hipnotičkom dejstvu podležu samo psihički sugestibilne individue, a i to samo u slučaju da u potpunosti veruju hipnotizeru i spremne su da se podvrgnu hipnotičkoj seansi.

- Odmah se vidi, dragi doktore, da niste putovali po Istoku! - Renije se osmehnu i pokaza niz belih zuba. - Na svakoj indijskoj pijaci fakir će vam pokazati takva čuda mesmeričke veštine da će se i najokorelijem skeptiku oči razrogačiti. Ali, nema potrebe govoriti o trikovima! Jednom sam u Kandari gledao javnu egzekuciju. Po muslimanskom zakonu, krađa se kažnjava odsecanjem desne ruke. Procedura je toliko bolna da oni koji su joj podvrgnuti često umiru od bolnog šoka. Ovaj put u krađi je uhvaćen dečak - pravo dete. S obzirom da su ga uhvatili već po drugi put, sud nije imao kud, morao je da lopova osudi na kaznu predviđenu šerijatom. Ali sudija je bio velikodušan čovek i naredio je da pozovu derviša poznatog po svojim čudotvornim sposobnostima. Derviš je uhvatio osuđenika za slepoočnice, pogledao mu u oči, prošaputao nešto -
i
mališan se umirio i prestao da se trese. Na njegovom licu se pojavio čudan osmeh, koji nije iščezao čak ni u času kada mu je dželatova sekira odrezala ruku do samog lakta! Video sam to sopstvenim očima, kunem vam se.

Other books

Howl: A World at War Novel by Mitchell T Jacobs
Ex-girl to the Next Girl by Daaimah S. Poole
Primitive Secrets by Deborah Turrell Atkinson
Zomburbia by Adam Gallardo
The Taylor County War by Ford Fargo
The Legacy by Craig Lawrence
The Forger by Paul Watkins
That Friday by Karl Jones